Zamajavanje

Mi smo takvi, učeni od malena, da jedemo svoj 'leb, a da vodimo tuđu brigu.

Počinjemo od komšiluka, zabadamo nos u sve njihovo kupljeno, prodato. Što si kupio taj auto, taj krevet, taj televizor. Mogao si da prodaš skuplje, dao bi ti on pare odmah. Uvek neko  deljenje saveta  bez pitanja, neko kontriranje, pametovanje, uvek neko raspravljanje  bez da se pitamo o bilo čemu.

Iz takve sredine dolazimo, takvi se i formiramo. Nije ni čudo što o svemu i svačemu sada komentarišemo i navijamo.

Kada se sjedine stečene osobine i obojene podele i  pomešaju sa nekom rakijom ili pivom, eto nama sveznalice u svakom ćošku ulice.

Pobedom Trampa na američkim predsedničkim izborima, ljudi su stvorili razne fame i priče. Smejao sam se Paraćincima, koji su se pojavili u jednoj reportaži, do kojih granica ljudi odlaze i kakve priče prave oko nekog tamo čoveka.

Ne shvatamo ni ko smo ni gde smo. Ne razumemo da smo mali i za nekog tamo na zapadu ili istoku, 2000 ili 5000 km razdaljine možda i nebitni.

Jedna od priča i stvorenih slika jeste i vraćanje Kosova i Metohije Srbima i Srbiji. Neka se i ostvare te priče, ali šta bi tada bilo? Da li je to tako jednostavno, da li je to ostvarivo?

Neka bude da predsednik Amerike na nekom prvom pojavljivanju to i najavi, neka to bude zajedno i sa predsednikom Rusije, neka bude određen i datum povratka, ali da li su naše vlasti i ''lokalni državnici'' spremni za tako nešto? Ja mislim da nisu, mislim da ne postoji razrađeni scenario da se KiM vrate pod punu kontrolu Srbije.

Da li je vojska realno spremna da se vrati okrnjena  sa 30.000 dinara plate po vojniku, sa dotrajalom tehnikom, sa dva i po helikoptera u jezgro terorista? Realno nije, bez kurčenja da mi to možemo i hoćemo.

Da li je policija spremna sa uniformama komunalaca i sa snagama koje se dobijaju iz brzog kursa policije da se sukobe sa plemenima naroda koji su se naselili u zadnjih sedamnaest godina, sa postojećim bezakonjem i albanskim nepisanim pravilima? Naravno da nije spremna, osim u saopštenjima datim na konferencijama za novinare.

Da li su sudstvo, zdravstvo, školstvo, administracija i ostale grane države spremne da se vrate u svoje predhodne koloseke? Ovi delovi državnog aparata nisu se snašli i pronašli ni u ostalim delovima Srbije za sve ove godine posle ratova i osamostaljivanja, tako da ne verujem da bi pojedini mogli i da pokažu na karti gde se nalazi KiM, a da stignu do teritorije bez navigacije još i manje.

Ako su elementi države i spremni, da li je i koji narod spreman da se vrati na teritoriju KiM?

Jedan deo naroda je svoju imovinu prodao pre 1999 godine, drugi posle te godine, jedni su u Smederevu, drugi u Kragujevcu, Kraljevu, Nišu ili su otišli koje-kuda po ''Belom'' svetu.

Vratili bi se možda, samo mali deo siromaha kojima sudbina u ovom životu nije bila naklonjena, ali pitanje i gde bi se vratili ako su im novopridošli Albanci već zauzeli kuće i imanja.

Ako bi i prevazišli ove probleme, pitanje bi bilo kako bi se ponašali sadašnji stanovnici KiM.

Zamislimo samo sve te đake koje treba naučiti srpskim jezikom i otpor koji bi roditelji davali toj ideji. Zamislimo sve te socijalne slučajeve i davanja koja bi se naprasno pojavila. Zamislimo bar 1000 Albanaca koji bi se prijavili da služe dobrovoljni vojni rok u srpskoj vojsci.  Zamislimo demonstracije, kriminal, obezbeđenje granice, bahate vozače na putevima i sva sadašnja nepoštovanja zakona tamošnjeg stanovništva. Kako bi se mi nosili sa tim?

I na kraju da li postoji realan novac za tako nešto? Mislim da je vreme od prestanka bombardovanja do danas, izgubljeno i neiskorišćeno vreme, gde nismo oporavili ni napravili realne izvore finansiranja jedne ozbiljne države.

Sa ''fak evri dej'' diplomatijom i željama i procenama lokal patriota, se ne živi. Ali kada narod tako priča, hajde da mu idemo niz dlaku i da ga kuražimo kroz medije da je u pravu i zamajavamo još neku godinu dok skroz ne nestane.

Ozbiljna država će formirati ozbiljne institucije, sa ozbiljnim ljudima, napraviće realan plan za 50 godina unapred i marljivo će raditi na ostvarenju plana. Ozbiljan domaćin neće čekati da mu padne ništa sa neba, a pogotovo se neće zamajavati sa praznim kafanskim pričama.