Slava

Slava je duhovno-verski, godišnji dogadjaj domaćinske kuće i porodice kod pravoslavnih Srba. Slava se nasledjuje i prenosi sa kolena na kolena u okviru familije sa oca na sina. U novije vreme, nije čudno da slavu nasledi i žensko dete u porodici, dok u nekim krajevima nosilac slave je kuća, а porodica koja počinje da živi u toj kući je preuzima i poštuje. Neke porodice slave i po dve slave, porodičnu i kućnu. Kršteni ljudi koji nose ime nekog sveca, slaviće dan tog sveca kao svoj „imendan“. Ovaj običaj karakterističan je za stanovnike Vojvodine. Imendan se slavi kao rodjendan i kao slava.

Slava je okupljanje dece, rodjaka i prijatelja. Na slavu se ne zove, osim prvi put, a svaki naredni ste dobrodošli.

Ne proslavljaju se slave kao nekad, ali osnova je ostala ista. Okupiti svoje najbliže, voljene i poštovane i zajedno sa njima proslaviti dan zaštitnika svoje kuće i porodice. U tom slavlju i obeležavanju, familija i kuća će se pomoliti za mir, zdravlje i napredak svega dobrog što se očekuje i nada.

Od uvek pa i danas, obeležja slave su ikona, sveća, vino, žito i kolač (hleb). Od kraja do kraja, od kuće do kuće, običaji se razlikuju i oduvek su se menjali, što iz neznanja, što zbog stalnog mešanja stanovnika iz raznih razloga i uticaja jednih na druge.

Obavezni element novijih datuma,osim predhodno navedenih je i obilna trpeza. Bilo da je trpeza mrsna ili posna, svaka domaćica će se potruditi da svega ima i da ništa ne manjka.

Zahvaljujući dostupnosti namirnica i posna hrana je postala „slatka“ za većinu ljudi.

Na slavu se dolazi sa poklonom, gde su uglavnom prisutni, crno ili crveno vino, kafa, poklon za kuću i slatkiši za decu. Ovi pokloni se zovu i milošta.

Dolazi se uz pozdrav: „Srećna slava domaćine,domaćice.“ Na ulazu, gosti se dočekuju sa kuvanim žitom i crnim (crvenim) vinom, a koji mogu biti posluženi i za stolom.

Ovaj početak je kod većine isti, dok je srednji deo i završetak gostovanja različit od kuće do kuće i od godine do godine.

Slava, skromno okupljanje na početku, preraslo je u bogatu trpezu po svaku cenu. U sadašnje vreme nemaštine, neke porodice su morale da smanje broj gostiju, jer nisu htele da smanje bogatstvo trpeze.

Slave su postale i žurke za „matore“ i „mlade“, odvojenog skupa pod istim krovom.

U dosta kuća se za taj dan poziva i neki „muzikant“ za dobro raspoloženje, najčešće harmonikaš, a ponegde je prisutna i pevačica. Za one skromnije, obavezna je muzika sa TV-a, radija ili u novije vreme sa interneta. Za vreme velikih slava, radio stanice organizuju i emisije uživo sa naručivanjem pesama uz pozdrave za domaćine i goste. Takve želje i čestitke mogu da koštaju i do 800 dinara, ali to se primeti tek kod dobijanja telefonskog računa.

Slava u selu se slavi u najvećoj prostoriji, sa posebno uradjenim stolom ili se kupuje sto na rasklapanje i koristi uglavnom za tu priliku. U gradu je sve ograničeno prostorom i u vreme pripreme za slavu, nameštaj se premešta, uklanja i unose se stolovi i stolice, kako bi svi gosti mogli da stanu. Kako god bilo, na „čelu“ stola sedi najstariji član domaćinstva, a kod nekih i najmladji ili najomiljeniji naslednik prezimena. Kod nekih pak na „čelo“ stola sedi kum. Ostali gosti se smeštaju po važnosti i „kolenu“. Uz obaveznu rakiju pre jela, koja se hvali na sva usta, neko predje na pivo, a neko  na vino, crno, belo, crveno, bambus ili špricer. Koktela ili nekih fensi pića uglavnom nema, a može se naći kod odvojene grupe „mladih“.

Reč po reč, alkohol počinje da menja ljude, pa se razgovor grupiše oko politike, posla ili fudbala. Žene uglavnom pričaju o akcijama po prodavnicama, serijama ili garderobi, manikiru ili pedikiru. Zaboravi se na ikonu, a za svaki novi lapsus ili gaf se kaže da tako treba

Najžustrija rasparava se vodi oko politike, ratova ili istorije. Oni „najhrabriji“, „najpametniji“ i „najiskusniji“ će biti i najglasniji. U ovakvim situacijama, najrazuimnije je ne raspravljati se sa takvim iz jednog dobrog razloga, ne treba pokvariti slavlje onima koji su te iz najbolje namere pozvali u njihov dom.

Na slavi ne treba „zakerati“ sa ovim ili onim, pogotovo u ovo vreme nemaštine. Pitanje je šta su ukućani mogli da spreme, a velika je sramota da traženo nemaju i time bi se osramotili. Veliki je broj ljudi koji će na slavi tražiti i od ptice mleko, koji će biti neumereni u jelu i piću, a kod svoje kuće imaju samo svetlo u frižideru.

Vreme odmiče „mic po mic“, posle ručka, lagao se priprema i postavlja večera. Niko neće biti oteran sa večere, ali ako dolaze novi gosti, red bi bio da se ustane i krene kući. Većina gostiju, kod velikih slava, imaju i po više mesta gde treba da svrate.

„Ivkova slava“ je samo film i ne treba da bude primer pravog ponašanja.

U nekim familijama i danas se održao običaj da se gostu spakuje povratna milošta, koja sadrži hranu sa trpeze, koja će biti spakovana i ne treba je odbijati zbog vredjanja kuće i porodice.

I na kraju, najbitniji deo, u vreme velikih slava, posebnu pažnju treba obratiti na ponašanje „za volanom“ zbog alkoholisanosti svih učesnika u saobraćaju i na policijske saobraćajne patrole. Ovi drugi u to vreme imaju poseban pik na vozila sa tablicama drugog okruga.

S' pozdravom, dodjite nam opet...dodjite i Vi kod nas...

Srećna slava domaćini!