Davno pročitana basna i davno naučeno kod većine, kvari prosek ona manjina koja će uvek da izigrava konja i po svaku cenu želi da bude konj. A priča je ova...
Imao neki čovek konja i magarca. Kad su jednom bili na
putovanju, reče magarac konju: “Uzmi malo od mojeg tereta ako hoćeš da ostanem
živ ”. Konj ga ne posluša. Magarac od umora pade i uginu. Gospodar tada sve
natovari na konja, pa i samu magarčevu kožu, a konj stade na sav glas jaukati:
“Jao meni bedniku! Šta učinih! Zato što nisam hteo preuzeti mali
teret, sada, evo, nosim sve, pa i magarčevu oderanu kožu.”
Kroz basne,
bajke, pesme i druge ''proste'' priče, ljudi su učili da prepoznaju najbolje i
one najlošije ljudske vrednosti. Naučeno su i primenjivali, i ''odvajali žito
od kukolja''.
Pomaganje, sloga,
junaštvo, poštenje...protiv odmaganja, nesloge, kukavičluka,
nepoštenja...večita borba belog i crnog.
Da li smo se
umorili u razgraničavanju dobrog i lošeg ili su loši postali bolji stručnjaci
za marketing od nas? Ne znam ni sam, ali vidim da loši pobeđuju svuda i na
svakom koraku.
Zatvaramo uši i
oči pred davljenikom i njegovim vapajima za pomoć, a i sami stojimo na poroznoj
obali. Još odavno nam je srce postalo ledeno.
Pružena pomoć se
broji na prstima jedne ruke, a i ona izbrojena i zabeležena se smatra ludostima
i ismejava se. Nema bratstva i sestrinastva, nema dobrih komšija i prijatelja,
svako za sebe pa ko koliko izdrži.
Ponekad poveruj onom ko je u nevolji, danas ja, sutra ti, nikad se ne zna!
Нема коментара:
Постави коментар
Moj pogled je ovakav, a Vas?