Migranti

Loš đak ostaje loš đak. Ne nauči nakad ništa, pa čak ne zna ni da prepiše kako treba.

Loših đaka je mnogo, a jedan veliki deo je otišao u političare. Ni danas dan ne mogu da nauče ili da prepišu od drugih kako se vodi narod i država. Veliki problemi i izazovi. Nametnuti, prirodni ili stvoreni glupošću pojedinaca u vlasti, nikako da naše rešimo, tuđe da vratimo ili prebacimo drugima i da nastavimo dalje u budućnost. Vrtimo se u krug a virovi nas nose u dubinu, tonemo.

U javnosti je aktuelno ono što nam mediji govore, verovatno pod palicom vlasti i time se skreće sa teme na temu onako kako njima odgovara. I uvek kada je nešto aktuelno tada je to već uzelo maha i juri nezaustavljivo ka dole. Tim informacijama žele da pripreme narod na već sjurnuta kola u provaliju. Jedna od mnogih kola koja su pri dnu, a možda su i na dnu, su i ona sa migrantima.

Prvi prilozi, reportaže o problemu migranata su nastale pre dve tri godine  kada se ukazao problem prepunih kolektivnijh centara, kada su se tražili novi i na pobune lokalnog stanovništva o mestu formiranja i otvaranja centara. Tada se bunilo lokalno  stanovništvo kod kojih su postojali i oni gde je trebalo otvoriti novi prihvatni centar.

Tadašnji migranti su bili stanovnici azijskih i afričkih zemalja koji su krenuli put Zapada i članica EU, zbog potrage za poslom, a od bede, sirotinje i od lokalnih oružanih sukoba.

Posle proširenja oružanih sukoba u Siriji i Iraku, broj migranata je znatno povećan. Sada su migranti i žene i deca, a ne samo muškarci. Broj tih ljudi je ogroman.

Srbija, zemlja na putu svih udara na Zapadnu Evropu, još jednom se našla kao tampon zona, a ja bih pre rekao da postaje sunđer zona.

Posle popunjavanja redovnih prihvatnih centara, migranti popunjavaju trgove, parkove, auto-puteve, stanice, šume, livade... Niko iz struktura vlasti nam nije rekao koliko se takvih ljudi nalazi u Srbijji. Uvek se govorilo o tome kako oni samo žele da prođu kroz našu zemlju i da se ne zadržavaju nešto mnogo kod nas. Sa povećavanjem te reke migranata, odgovori su isti : „...oni samo žele da prođu kroz Srbiju...“. Mene brine ta reč „žele“. Šta ako im to ne uspe? Šta ako (po)žele da ostanu ovde? Šta ako nemaju snage za dalje pa ostanu ovde? Niko se izgleda ne bavi tim pitanjima ili se odgovori vešto kriju. Ministari nam govore da je dnevni priliv migranata 2000 ljudi i da većina prođu kroz našu zemlju. Na tih 2000 zvaničnih treba dodati još toliko. A gde su oni što nisu većina i ne prođu?

Zašto se ne govori o 4 miliona ljudi iz Sirije i Iraka, koji se trenutno  nalaze u Turskoj i Grškoj i  koji se kreću ili će krenuti put Evrope, ali preko nas?  Zašto se ne priča o 60.000 ljudi koji se nalaze već u Srbiji, o preplavljenom Preševu sa migrantima?

Ćutimo, slikamo se i govorimo da smo humani!  Ekipa RTS je otišla čak u Đevđeliju, u Makedoniju da slika ukrcavanje migranata u voz za Srbiju. Ne razumem, taj voz i ide za Srbiju, ne ide za Grčku. Slikaj i prikaži kako ulaze u zemlju i kako odlaze. Prikaži kako se snalaze za hranu i vodu i daj apel ljudima da se migrantima pomogne. Stvaraju se emotivne i filmske  priče, a ne one realne se dešavaju iza kamera. Predstoji nam jesen i zima, bojim se da nam domovina ne obeli pre vremena sa belim šatorima kampova sa migrantima.

Vičite, derite se, sazivajte Skupštinu UN, sve radite da svet sazna o ljudima koji nemaju ništa i koji dolaze kod ljudi koji imaju malo. Tražite pomoć, neka ih i druge zemlje prihvate. Opet će sve spasti na grbaču naroda, a ti narode čekaj 4 miliona, (ne)spremno, ko te pita!?

Šta će Srbija da radi sa svim tim ljudima koji dolaze i koji će doći ili sa onim ljudima koje će vratiti EU nazad? Da li će da poveća brojno stanje i prihvati sve te ljude kod sebe? Da li će Srbija biti „ljudska deponija“ za sve one koji žele da udju u EU? Da li su to neki novi glasači ili reklama ja ne znam, ali se pitam. Odgovor još nemam.

Svaki gest ili radnja možda bude u nečijim očima i humana i nehumana, ali se mora sporovesti prema onome što naša država i narod imaju. Jedna mnogo bogatija i brojnija nacija vraća azilante kao „dobar dan“.

Pitanja je mnogo, ali se skreće sa teme sa nekim dobročinstvom, podelom vode i hrane migrantima dok kamere škljocaju i blicaju.