Magla

Sve je počelo sa dvorskim ludama i kreveljenjem, sa zabavljanjem kraljeva i careva. Kasnije se sve pomešalo, igra, ples, gladijatori, koplja, pisci, daske i na kraju se rodilo pozorište. Pojavile su se knjige, glumci i uloge. 

Prenosile su se poruke, otvorene i skrivene, ljubavne, patriotske, smešne i tužne. Rodile su se kamere, filmske trake, zvezde, bazeni, viski i bikini. Počelo je da se zarađuje novac, da se prodaje roba, da se stvara novi način života. Film i reklame počeli su da koriste svi i za sve. Stvoriti ljude po meri, voditi ih tamo ''amo, postalo je lako kao ''dečja igra''.

I Srbija nije pošteđena novog načina života. U početku su se reklamirali samo Koka Kola, farmerke i žvakaće gume, a sada se prodaje i nameće sve. Od svega i svačega se zarađuje. Ne moraš da prodaješ robu ili uslugu, možeš i maglu, jer i magla može da se unovči.

Dvorska luda, glasnik i gladijator, pretočeni u medije, šarene i glasne kada treba, stvorili su novi, paralelni i lepši svet u kojem se i najveći mrgudi smeškaju i požele da žive. Pronađena  ''žica'' postaje udica, a ljudi ribe koje se pecaju i bez bućke.

Moralno postade nemoralno, nemoralno postade moralno, rad postade nerad, izvukoše sve loše od ljudi, podeliše ga i zavadiše.

Moju glavu i srce ne mogu da isključe ni hiljadu Dnevnika ni milion šarenih stranica novina, jer moje ruke, noge i stomak to ne daju.

Placebo lečenje je dokazano da deluje, narod je odmah zdraviji iako ga pas i dalje zaobilazi jer nema za šta da ga uhvati.

Povećanje plate, ma evo sada će, samo što nije, je isto kao što se deca lažu da dočekaju nešto ili kada se kuraže da se ne upiške u gaće i da izdrže do kuće.

''Povećanje, za 375 ili 2000 dinara, tek za tri meseca, sa bilo kojom platom''. To je realnija reklama, nego ove što se prosipaju na svakom ćošku i za svaku priliku. Veeeeliki su ti novci dati od ''darežljivih'' i ''brižnih'' ljudi koji nas i ne vide jer ih i ne zanimamo kao ljudi, već kao vunaste životinje.

Reforma u zdravstvu, smenom nekolicine direktora zdravstvenih centara, bolnica ili klinika i nije neka reforma. Zdrav čovek možda i poveruje u tu i takvu ''seču knezova'', ali onaj ko je otišao kod doktora zna šta je i kako je prošao.

Medicinsko osoblje odlazi u inostranstvo, oni koji ostaju (ne) rade za male pare. U praksi i realnom životu ne postoji organizacija od manjih ka većim ustanovama, od bržih ka sporijim, sve je ''sbrčkano'' u jedan lonac u kojem je bitno da možeš da se krećeš, da imaš vremena i dovoljno novca. U tom krčkanju, sa varjačom nas saleću privatni doktori i njihove klinike koje najljubaznije nude svoje usluge, ali za novac kojeg nemamo.

U seoskim ambulantama je stanje još gore. Po sistemu ''daj šta daš'' sedi jedan doktor, koji vedri i oblači i u većini slučajeva je naoblačen sujetom, drndavošću i iskompleksiranošću. U takvoj sredini čik izaberite izabranog lekara, srećno.

Srećno nam bilo i sa šarenim lažama, lažnim slikama i svetiljkama. Trepnite ponekad, osvežite oči jer nisu sve boje onakve kakve mislite da jesu.