Zabluda

Slike oko nas, realne i lažne, skrivene i javne, popularne i nepopularne...

Milioni slika, uglova i očiju koje ih gledaju i prenose dalje. Mi slike preuzimamo iz sveta, većina ih je nerealna, ali bez obzira vrlo brzo primenjena i korišćena u našim uslovima. Kakve su kasnije, urađene u našoj režiji, znamo samo mi.

Slike života, frizirane, obrađene i utisak koji je lažan, izvikan i propagiran svuda gde se nađemo i svima koga sretnemo. Želimo da se vidimo kao atlete i akrobate, kao treneri, igrači, vozači, naučnici...a u ogledalo se ne pogledamo i zapitamo, da li smo to mi?

Možda je prvi utisak posmatrača sa strane onakav kakav mi želimo, ali drugi, treći ili neki naredni nas razotkriva i pokazuje u pravom svetlu ili mraku.

Nabrojane i opisane slike i sličice nisu sve koje će se videti u našoj okolini i u njima se ne vide svi, ali dobar deo ljudi je takav i u njima je u krupnom planu.

FotoTenis.jpg

Tenis prati dosta ljudi  još od doba igranja Bobe Živojinovića, a intezivno od uspeha Novaka Đokovića, Jelene Janković, Ane, Janka i drugih uspešnih tenisera. Prati se najintezivnije neko finale, kada se atmosfera zahuktava, a većina ne zna ni pravila tenisa ili je ostala na ništa petnaest. Mali broj ljudi je udarilo tenisku lopticu, a još manji ga je i treniralo.

FotoPivo.jpg

Većina su veliki poznavaoci piva, lako se ocenjuje i prepoznaje koje je dobro ili loše, ali uz predhodno pogledanu etiketu na flaši. Kada se pivo ocenjuje iz čaše ali bez flaše, tada je ocenjivanje na nivou lupanja.

Brendovi sa geografskim poreklom se prepoznaju na prvi ''cug'', uz stresanje na ''hladnoću'' izvorske i planinske vode uzete negde iz ravničarskog toka Dunava.

FotoRakija.jpg

Nešto slično kao i sa pivom, pogađanje vrste i porekla je na nivou lupanja za većinu. O dobroti i poznavanju rakije se govori odmah posle gutljaja, a psuje sutradan kada je glava ogromna i kada boli.

FotoVino.jpg

Tradicija pijenja vina u Srbiji je na nivou špricera, ''kisela'' voda i vino ili bambusa, ''Koka Kola'' i vino. Prednost kupovine vina se daje jeftinijoj varijanti i bez kaucije.

FotoAutomobili.jpg

Većina automobila koji se voze su kupljeni za male, a prodati su za velike pare. Potrošnja je na nivou hibridnih automobila, a servisi su nepotrebni jer moj auto ide po sistemu ''samo gas''. Nikada se ništa ne kvari, sve je ispravno. Auto je naravno uvežen iz Nemačke i vožen je od strane nemačke babe.

FotoLovac.jpg

Vojska, pecanje, lov i ''lovačke priče''. Dok se išlo u vojsku, regruti su godinama posle pričali svoje dogodovštine i pobede nad sistemom stroge discipline i svojim ''zajebima''. O pritvorima, produžetku vojnog roka ili čišćenju mokrog čvora i džogeru se malo ko seća i priča. Kao i sa vojskom, priča o lovu i ulovu kapitalaca jednim pogotkom među rogove na udaljenosti većoj od dometa među gustom šumom i hrastovima prečnika dva metra...haha

Ribolovci pak pecaju u kadi i izvuku šarana od sedam, osam kilograma, jer šaran je riba koja je najčešća meta, koja se kači na udičice za kedere, bez hranjenja mesta i bez dozvole za pecanje.

FotoŠkola.jpg

Škola se završava ''dok trepneš'' i lako, sa upijenim znanjem o svemu, do momenta kada padne ''školska mafija'' sa lažnim diplomama, a bivši đaci postanu obični ''džaci''. O svojoj deci koja su vrhunski znalci koja dobiju keca jer se neko nameračio na njih iz čista mira. O uspehu i neuspehu svoje i dece prijatelja, dosta je primera kada se drugarstvo porodica rasturalo iz čiste ljubomore roditelja.

FotoLjubav.jpg

Pre braka muškarci su ti koji su svim devojkama dali ''korpu'', koji su spavali sa svakom koja se pozdravila sa njima. O veličinama ne bih, ona je na nivou Afrikanca u najskupljem porno filmu.

Žena pre braka je svetica i nedodirljiva, a kada ulazi u brak, u igri istine sa budućimm mužem, on joj je treći, nikada četvrti, peti...

FotoKuvanje.jpg

Jela koja se spremaju su ''da poližeš prste'' sa pojedenenom celom merom ili porcijom, gde nikada ništa nije bačeno. Kupljeni  grašak se kuva za pola sata, pasulj sa sat i nešto, a dvadeset sarmi se uvija za deset minuta.

U posnim kolačima (ima)nema margarina i jaja, porcije ne možeš da pojedeš, a dodeljeni recepti se namerno pogrešno prepisuju zbog intelektualne svojine kuvarice.

U vezi kuvanja je i dijeta, sa glavnim opravdanjem za gojaznost: ''...ali ja ništa ne jedem, sve se lepi za mene, takvi su mi geni...ili...jedem na nervnoj bazi...''

FotoPolitika.jpg

Opozicija su pripadnici ''japanske nacije'' sa poštenjem i naivnosti novorođenog deteta, ktitori i privrednici , poljoprivrednici i vojnici, trgovci i pekari...dok se ne dočepaju cenzusa ili vlasti...tada postaju zimski, izgladneli vukovi koji ''kidaju'' i ''jedu'' sve koske na koje naiđu.

Pozicija su formirani zimski vukovi i prevrtljivci, otvarači crvenih traka na paketima i čepova na flašama, putnici u limuzinama i krkači u restoranima...

FotoKultura.jpg

Od kulture znamo da treba da ustanemo starijoj osobi da bi ona sela, da otvorimo vrata trudnici, da je neki slikar Paja Jovanović, da muzeji ne rade, da je ministar čupavi Tasovac i...otprilike je to sve.

FotoMuzika.jpg

Zahvaljujući svadbama, kafanama i šund medijima muziku dosta poznajemo. Dosta ljudi zna za donje i gornje lage, za falš pevanje, loše krajeve ispevavanja...a malo njih će nabrojati note i  lestvicu. Iako je narodna muzika većinski zastupljena, znaju se samo hitovi starleta i slatkastih pevača, dok se izvorne pesme setimo uz polupanu čašu i krvave ruke.

Nabrojane i one druge, nepomenute slike su i dalje na snazi. Busanje u prsa da pijemo kao Rusi, igramo fudbal kao Brazilci, da smo nepobedivi košarkaši, vaterpolisti... a većina je loptu pipnula zadnji put u osnovnoj školi ili dok su skidali zapalu loptu sa drveta ili krova.

Oružje nam je jača strana, pogađamo ''sve u crno'' jer je pradeda prešao Albaniju i bio artiljerac.

Vozački se polaže ''iz prve'', točkovi ''šlajfuju'' već u prvoj brzini, a brzinomer se puni skalom već posle 300 metara.

Garderoba nam je uvek original i firmirana sa malo čudnim nacrtanim logom.

Poznajemo dosta ljudi, među njima su i poznate i javne ličnosti, ali eto, slučajno nemamo njihove brojeve telefona i namerno sa ponosom samostalnosti im ne tražimo autogram, kartu ili neku uslugu.

Zašto se lažemo i vodimo dva života, jedan lažni za reklamu i drugi realni za sebe? Da li imamo neku zaradu ili prođu od toga ili se sve svodi na laganje sebe i samo sebe?

Mi smo normalni stanovnici ove planete i voleo bih da tako i ostane. Supermena mi je preko glave.