Kampanja

Odlučeno je, izbora i biranja će biti. Ne prvi put u Srbiji posle pada komunizma odvijaće se čin biranja vlasti. Do momenta otvaranja birališta proći će mnogo vremena, mnogo reklama, zastava, mitinga, autobusa, sendviča i pljuvanja.

Iako treba da me brine izborni rezultat i budućnost svoje otadžbine i domovine, ja sam nešto ravnodušan i smiren. Mislim da sam došao u ćorsokak nemoći, tu stojim i ne mogu da se pomerim.

Ne treba mi rezultat (ne)nameštenih anketa i merenja javnog mnjenja, već znam ko će pobediti, jer to se vidi iz aviona. Nisam ničiji bot, ne navijam ni za jednu partiju ili opciju jer su se svi već isprobali kao vlast i sve jedna opcija je loša i nakaradna. Boljitka i prosperiteta će biti jedino ako se desi slučajnost, a ne neka (ne)inteligentna odluka ili radnja vlasti.

Davno sam shvatio da političarima nije bitan narod i država već svoj lični ili interes stranke. Njih zanima samo novac ili položaj kako da dođu do novca. Kada to kažem, mislim na sve, od opozicije do pozicije, na sve do jednog političara. Poštenih možda i ima, ali su se oni stopili sa dugima u talasu lopova i probisveta.

Ako su dobri ljudi, trebalo bi da se izvuku iz tih reka buzdovana i da se bave nekim poštenijim poslom.

Rezultat pobede i budućeg sastava vlade i parlamenta vidi se po ''miševima'' koji su pobegli sa brodova u koje je voda počela da ulazi i preselili se na onaj suvlji. Sve je jasno, opozicija je nesposobna da se ujedini, da napravi izbornu listu sa ljudima koji su bez mrlje i sa poštenim namerama. Liderima stranaka koji su proizašli iz jedne, sa isto-različitim programima, je ispod časti da napuste liderstvo ili pak izbornu listu. Ljudi koji imaju poluzataškane afere i mutne radnje, koji imaju vlast iza sebe bez nekih prepoznatljivih rezultata, opet bi fotelje i limuzine, novac i moć. Ne vide da bez lične promene i ''seče'' kadrova u stranci to neće ostvariti, a pitanje je da li će i cenzus proći. Možda je bit izlaska na izbore uzeti novac za kampanju i posle troškariti dobijeno.

Aktuelna pozicija koristi svaku radnju, maketu ili ideju da nam dočara napredak i prosperitet države. Znam da napredka nema, ono malo okrpljenih rupa je plaćeno velikom cenom našeg pokradenog novca. Veći deo Srbije to i ne zna ili ne želi da zna. Ljudi su opčinjeni govorima o svetlu na kraju tunela i ne vide lažna ili nemoguća obećanja. Poziciji to i nije nešto teško jer opozicija praktično i ne postoji. Zaborav, koji podseća na ''Alchajmera'' je poseban crv koga niko ne primećuje.

Moć i silu vladajuće stranke prepoznale su male miš stranke, koje se dodvoravaju i utapaju u sadašnju i verovatno buduću vladajuću stranku.

Neko ko je mogući višak je SPS i ''drugari'', sa varijantom ''more, a ne mora bit''', kod kojih se čeka izborna noć i rezultati. Tada će se možda karte otvoriti, a tropa ili ne, SPS i ''drugari'' će sigurno ući u parlament sa njima dovoljnim brojem poslanika.

''Ako slažeš, ne moraš ni da seješ, ipak ćeš da žanješ'' je nova i proširena poslovica političara.

Uzmi novac za kampanju, a posle se ućuti i troši. Upadneš li negde u ''ekipu'', dobro je. Nepisana i poznata pravila bavljenja politikom u Srbiji.

Uz ''Prohujalo sa Košavom'', određene ličnosti treba da odu iz javnog i političkog života Srbije i da prepuste svoju funkciju drugim ljudima, onima koji imaju znanje i energiju i kojima će narod da veruje. Državnike koje imamo nisu dorasli ni za izbor vodećeg u sokaku, a za izbor nečeg većeg ne treba ni razmišljati.

Lažni mitinzi, cirkus u autobusima i narodom koji za dva sendviča i par evra nosi zastave i transparente, lažni sagovornici i krupan plan u Dnevniku me teraju na bol u stomaku i podsećaju na muku koju osećam.

Izgubljeno vreme, a kako vidim gubićemo ga i dalje.

Kampanje se već znaju, vladajući i njihovi ''preletači'' nastavljaju ''rad'' i ''reforme'' dok opozicija kritikuje, kuka i veliča ''svoje'' vreme i oslikava slike ''dobrog'' puta ka Evropi. Zajedno se svi odlučuju na emocije lokalnih briga, na ''njihov'' pokraden novac ili iskazan patriotizam samo ne znam gde.

Period koji nam predstoji, ljudima donosi mržnju i svađu, tuču i razbijanje. Ljudi sa izbornih lista Srbiju  prisvajaju kao dedovinu, zemlja koja je njihova i samo njihova, sa jedinim patriotama u njoj, tj. njima.

I dok će se prvi tući, drugi sa kravatama, će se smejati, jesti i piti. Postajemo selektor sastava za parlament i vladu. Kao da se prati fudbal, a biće i klađenja.

U ovoj, našoj džungli, glasač nema pametnu opciju za zaokruživanje. Presudiće dodeljena olovka, upaljač, možda popijeno pivo u zadruzi ili komšija na glasačkom mestu ...   

''Sjaši Kurta da uzjaše Murta'' , ''Već viđeno'' i ''Na zapadu ništa novo''... 'ajmo još jedan krug.