Osmi mart

Međunarodni dan žena, popularno nazvan “Osmi mart”, praznik je ekonomskih, političkih i društvenih dostignuća žena. Ideja da se ovaj praznik obeležava pojavila se početkom 20. veka, u doba brze industrijalizacije i ekonomske ekspanzije koja je često dovodila do protesta zbog loših radnih uslova.

Prva međunarodna ženska konferencija održana je u Kopenhagenu 1910 godine u organizaciji Socijalističke Internacionale. Praznik je ustanovljen na predlog slavne nemačke političarke i borca za ljudska prava Klare Cetkin. Već sledeće godine praznik je obeležilo milion ljudi u Austriji, Danskoj, Nemačkoj i Švajcarskoj.

Tridesetih godina neke države su prestale da obeležavaju ovaj praznik, ali su 1975 godine Ujedinjene nacije počele zvanično da ga obeležavaju.

Danas će žene biti povlašćene, srećne će dobiti poklon, srećnije imaju slobodan dan na poslu, a najsrećnije će otići na romantičnu večeru, piće, koncert...

Sa svim viđenim i neviđenim klišeima, Osmi mart je postao praznik za dokazivanje muškaraca, dan za uručenje poklona koji nikome ne trebaju i ništa ne dokazuju. Kao da su žene samo danas tu i da nema drugog dana za tako nešto. Šuškaće danas celofan koji umotava cvetove i cvetiće. Šareniće se ruke od ukrasnih kesa sa upakovanim poklonima. Komentarisaće se (ne)poklonjeno i (ne)dobijeno.

Biće danas i suza na dobijeni poklon i na onaj nedobijeni. Biće radosti na nov automobil crvene boje, na providni donji veš, originalni parfem ili šminku, a biće i suza na ubod trna ruže...

Deca će na današnji dan da obraduju svoju majku, tetku, baku ili komšinicu sa školskim radom za 8.mart, koji je rađen tajno na časovima srpskog jezika, likovnog ili tehničkog obrazovanja.

Učiteljice se trude da ne budu na lošem glasu oko primanja poklona i zbog toga će pokušati da ne prime poklon od dece iz svog razreda, ali svaka žena će posustati na navaljivanje dečjih ruku.

Kao što pojedini muškarci ispoljavaju osobine muških šovinista, tako ima i žena koje će lako postati šmizle naviknute na poklone i pažnju iako to i ne zaslužuju.

Danas ne treba kopirati ideje iz filmova i seriija, ne oduševljavati se plastičnom romantikom već pokazati poštovanje i ljubav na svoj način.

Dosta žena ignoriše pažnju samo na današnji dan. Pažnja se deli i dobija preko cele godine.

Umesto da se martovski dan obeleži kao podsetnik teškog rada i života žena u prošlosti i da se ukaže na i dalje loš status žena u određenim društvima i sredinama, mi smo kopirali 14. februar u 8. mart.

Prva podela ljudi treba da bude dobri i loši, a tek posle na žene i muškarce. Žene ne svrstavati kao broj koji treba da popuni 50 % nekog skupa ili grupe. Žene nisu loši vozači, mada ih ima veliki broj koje jesu, ali to su već vicevi kao oni o vozačima Pančevcima u Beogradu. Žene su majke jer tako i jeste, ne treba se stideti i bežati od toga, a sve drugo je lična stvar, izbor i odluka. Žene su supruge, devojke sestre i kćerke, a ne samo ljubavnice. Danas je presek i zbir ljubavi i poštovanja mereno i sabirano od prošlog marta.

Mnogima je ovo dan za izvinjenje ili za pokazivanje poštovanja, a nekima će ovo biti dan prosidbe, dan za da ili dan za ne.