Januar

Dan posle...još jedan, dva...otrežnjenje, osvrt levo, desno i pokušaj vraćanja u kolosek.

Mamurni i nesigurni koraci, kao da smo se juče pojavili na ovoj karti sveta.

Susreti i pozivi sa prijateljima i rodjacima, pitanja o mestu dočeka i lažiranje o super provodu, kao i kukanje na jednolični TV program su glavne teme razgovora. Brdo popijenog alkohola i ostanak na nogama i ukusna hrana se prepliću u razgovorima muškaraca i žena. Ne priča se o novčanicima, računima, kreditima. Svi bi da im bude lepo bar u prvim danima Nove godine. Posle hiljadu želja i čestitki, ljubljenja i grljenja, kao ''kec na jedanaest'' pao je sneg koji prazničnu idilu produžava još jedan dan. Javljanje reportera o snežnoj vejavici i mrazu pojačava sliku o (ne)vremenu. Pogled kroz prozor i moju ulicu 26. tog prioriteta čišćenja zavarava me da je palo samo 5 cm snega. Posmatram komšije i njihov pokušaj da otključaju smrznute automobile. Sa i bez rukavica, skida se sneg sa šoferšajbne i otrpavaju točkovi. Znam kako im je, psuju akumulator i garanciju, grizu se za usne zbog nezamenjenog i polusmrznutog antifriza. Izmišljaju se nove i sočne psovke, upućuju se svima i svačemu.

Uz vetar, nanošenje pahulja u sve delove kineskog rajsfešlusa i prolazak hladnoće, smrzava i Eskime pa i nas ''toplokrvne'' Balkance. Naroda na ulici i nema, valjda znaju za ''hladan'' jadac. Poneki, uspešno startovan ili noviji automobil pun snega na krovu i farovima prodje ulicom gegajući se levo desno zbog loših guma i neočišćenog snega. Dece nema, valjda čekaju da stane vetar pa da malo uživaju u grudvanju, padanju i ''slikanju'' u snegu. Ni najupornijih uličnih i prodavaca na buvljaku nema. Vojnička šatorska krila i plastične zakrpe udaraju u tezge, a odvezani kanapi lelujaju svuda u krug. Pomisao da sutra radim mi prolazi kroz smrznutu glavu i stvara mi jezu. Škripanje bušnnih cipela se ne čuje više, sada škripi suv sneg pod njima.

Nedeljni ručak i podgrevano jelo od subote, petka...suv hleb i onaj iz zamrzivača povećava želju da osvane taj ponedeljak da ponovo prodavnice rade normalno i kupim svež hleb.

Zvrndanje telefona, jednog, drugog, ustajanje. Gulim lice tupim žiletom od porasle brade, čaj, pozdrav sa Kikijem, hrčkom uvek spremnim za grickanje. Napolju mrak, ''hladovina'' i vetar. Sneg, škripaviji od jučerašnjeg. Nos, sve slinaviji i na kraju sa slepljenim nozdrvama. Jak mraz pojačava vetar koji prolazi svuda, kroz puknute pantalone, kroz oduške na jakni. Osećam da sam rumen kao bulka, ali to crvenilo nema ko da vidi, sam se probijam kroz nanos snega. Samo da izadjem na ulicu sa prioritetom. 

Izigravajući zimsku službu po trotoaru, ostavljam tragove svojih krampona u snegu. Čekam prevoz, samo da dodje autobus sa grejanjem. Dešava se da dodje smrznut kao da je bio u ''Frikomu'' čitavu noć. Stiže osvetljen kao jelka, bus je nov. Otvorena vrata i zagrejan vazduh daje mi signal, ima grejanje. Kao da sam dobio na lutriji, ulazim sa smeškom unuta. Zaboravljam na sve, uživam, ne zanima me što je ponedeljak i što mi se spava. Na poslu novo čestitanje i pozdravljanje, ponavljaju se već ispričane priče, pokazuju slike i odjednom tišina. Ispričale su se priče, idemo ''Jovo na novo'', počinje kalendarska godina i opet sve one obaveze i problemi.

I dok su se svi nešto ljubakali i smeškali, jeli sarmu i Rusku salatu, smrzavali i grudvali, niko nije obratio pažnju na nove zakone, kazne, akcize i poskupljenja. U sklopu despotije, a za dobrobit i održavanja ''geta'', najavljeno prek kraj 2015. evo i učinjeno. Nove akcize da bi se ''izgradio Rim na Bojani'' bez obzira koliko će narodnih neimara i robova da završi u temeljima. Bitno je samo da pojedincima bude lepo i toplo.

Mnoge i ne zanima sve to. Neki su oguglali i ''otupeli'' na ovakav život, pojedinci su se smrznuli, a mnogi su i isključeni čitav januar, sve dok ne pojedu perece za Svetog Savu.