Avatar

Lepljenje postera po sobi, san o uspehu, kao on, kao ona, autogrami, grafiti, oblačenje, šišanje i farbanje kose...sve smo to radili kao deca dok smo odrastali. ''Božanstva'' koja su bila u našim glavama su osobe iz sveta filma, muzike, sporta... poznati i zaslužni za nešto. Pratili smo im korake i poistovećivali se sa njima. Bio je to način života koji je trajao par godina i koji se menjao sa prvim ozbiljnijim životnim zadacima, vojska, fakultet, posao, venčanje, rodjenje dece...

Malobrojni su oni koji su nastavili da žive po ''nestvarnim'' pravilima i kasnije. Način života kopiran je uglavnom od muzičara, rok i pop ikona svetskog glasa, dok su retki oni koji su pokušavali da žive kao neka filmska zvezda.

Svetski menadžeri su shvatili da obožavanje nekoga može dobro da se unovči, pa su krajem prošlog veka, imali uspešnih pokušaja formiranja tinejdžerskih bendova i muzičkih grupa sa svetskim ''praskom''. Obožavanje i ovakvih ''foramacija'' za obične smrtnike trajalo je par godina dok nisu odrasli.

Ljudi koji žive na ovim prostorima su jedan veliki ''sundjer'' koji upija sve što se pojavi u svetu, a u nekim stvarima i prednjače u tome. Upijaju i traže sebe u situaciji u kojoj se nalaze, a materiju za upijanje nalaze u prezentovanom načinu života poznatih ličnosti.

Početkom novog veka, počele su da se prikazuju i gledaju serije kao što su ''Prijatelji'' i ''Seks i grad''. Ove dve, su za mene reperi promene načina obožavanja poznatih, koje sada počinju da imaju uticaja na ljude i posle prvih ozbiljnih zadataka, tj. posle tinejdžerskog doba. Odrasli ljudi počeli su da se poistovećuju sa likovima iz serija, da im oni budu uzori, sa  pokušajima kopiranja njihovog filmskog života. Obaveze i stavovi, sadu su se menjali i ličili na one odgledane u seriji. Zbog ratnih situacija, nemaština, turbo folka i drugih uticaja, porodičnog vaspitanja kod mnogih nije ni bilo, a kod drugih se razvilo iskrivljeno i zakržljalo. Iz života se izbacuje tradicionalno, a ubacuju neke nove vrednosti i mišljenja.

Osim serija, ''veliki'' svet se sada skupio i stao u internet, pa je ''upijanje'' nastavljeno i dalje, lakše i brže.

Svi smo na društvenim mrežama, postavljamo slike iz ''raja'', pozivamo ''drugare'' na kafu sa ukrašenom šoljom, a kod kuće kafu kuvamo na ''Smederevcu'' u fildžanu i pijemo iz krnjave šolje. Umišljeni svet u glavi, sada je ''vidljiv'' na monitorima računara, telefona Čojstva, junaštva i poštenja više nema, sve je kul i normalno, od bračne prevare do mučenja i terora ljudi.

Iskrivljena svest ljudi i pogrešna slika ogleda se i u pogledu na sam život. Odelo sada čini čoveka, one golišave i pocepane niko i ne gleda. Zato se ubijeni u Nigeriji i ''negde tamo'' ne žale, dok oni fino obučeni u finoj sredini oplakuju. Za mene je život isti ma gde da bio. Nikad se ne zna, u narednom životu možda će se neko od nas ponovo roditi, ali ''negde tamo''.

Ankete da se vrate pojedini farmeri imaju više ''lajkova'' i komentara, od onih da se pomogne deci u lečenju od kancera. Glasova za pobedu ''gladijatora'' u izolaciji je više od onih za pomoć bolesnim i siromašnim osobama.   

Običaji i tradicija se zaboravljaju, upijaju se neki običaji nama stranih ljudi i kultura, uvodimo ''Noć veštica'' kao ''super'' stvar, dok običaje kao što su ''Korinđanje'', ''Nošenje ustave'' ili ''Badnje veče'' kategorišemo kao nešto bez veze i običaje sa sela.

Uspeli smo da potisnemo Božić Batu i da uvrstimo crvenog Deda Mraza ''by Coca-Cola'' kao nešto najslađe i najlepše što nam se dogadja, sa svim irvasima znanim poimenično. Sa druge strane, ne znamo šta je srna, lane, jelen a da nije pivo...

Slavimo izmišljotine bogatih da bi se oni bogatili još više. Za ''glumatanje'' uloga slavnih tudjina smo se svojski potrudili i zaslužujemo Oskara.Svi bi da budu Čarli Harper, Samanta ili neka od ''očajnih domaćica''...

Kao šlag na tortu svega izmišljenog, ''upijamo'' i starlete, klaberke, igračice ili kako li se sve te osobe nazivaju. Svuda oko nas su kopije i klonovi raznih spodoba koje ponekad izgledaju kao neuspešni pokušaj odlepljivanja usana od zaledjenog stakla. Dok ove prve osobe i zaradjuju neki novac, ove druge im se dive, ''lajkuju'' i guraju po autobusima gradskog prevoznika. Kada se sve sabere i oduzme, nije ni čudo što svako novo jutro donese po nekog ''doktora'' bez doktorata, ''dobrotvora'' bez dobročinstva, ''vernika'' bez vere ili ''junaka'' bez junaštva.