Dobrica XXX

Bilo je pitanje vremena kada će javna blamaža preći granicu ukusa i smeha. Videlo se to i očekivalo još od ranije. Na svakom koraku, na svakom pojavljivanju u javnosti desio bi se po neki gaf ili lapus. Materijalno siromašan, a u duhu bogat narod, uvek je znao da nagradi takve ispade sa vicom, doskočicom ili nadimkom.

Skupljeni «s' koca i konopca», političari su postali najveći zabavljači, popularniji od rijalitija i starleta. Bez stručne spreme, osnovnog vaspitanja i poštenja, pojedinci su dosegli do najviših pozicija. Ne gleda se ko je ko i ko je kakav, truguje se funkcijama i titulama kao na buvljoj pijaci. Bitno je samo da si «drug član».

U momentu shvatanja blamaže, pribegavalo se i lečenju sujete i pokazivanju bahatosti do razmera despotizma i hajdučije. Nelečena sujeta i osećaj nedodirljivosti sa «Pajinim sindromom» za rezultat će biti slomljena kičma pogurenog naroda.

Nikada da shvatimo da takve ljude biramo i plaćamo mi i da nemamo vremena dok se oni «igraju» i uče ponašanju u poznim godinama.

Najsvežiji primer skidanja maske i jadnog ponašanja ministra Vitezusa keramikusa Dos Santosa pokazuje da čaršijski abrovi i nisu bez korena. Jedno od najozbiljnijih resora Vlade je vodio neobrazovan i čovek sa «muftakis» poslovima u prošlosti, a možda i sadašnjosti. Osramotio je i vojsku i narod. Čovek koji o ženama ima takvo mišljenje, mogao je u budućnosti da se sastane sa recimo i svojom koleginicom, ministarkom Vojske Nemačke i da se poigra sa njom «Igrom paklenih vozača» Andreje i Andjelke?

Ovakvih i sličnih bisera, pune su prostorije državnih organa i službi već dvadesetak godina. Namnožili su se i umešali u poštene i stručne ljude, da se ovi drugi i ne vide.

Pitanje je narednog trenutka kada će isplivati novi biser sa svojom izjavom ili gestom.

Za neke se može i pretpostaviti koji su, a može ih spasiti samo sreća da to kamera ne snimi ili da ljudi u okolini to ne šire dalje, a mi da molimo Boga da ne naprave neki medjunarodni «zijan» po štetu nas i naših.

Ćutljivi ministar Ilić, koji se povremeno pojavi na pogrešnom mestu u zakasnelo vreme i pri tom se i zaglavi bosonog u blato, je mogući sledeći kandidat. To je isti onaj čovek kod koga kradja ima gradaciju od kraduckanja do kradje, gde je ovo prvo u državnim organima čak i dozvoljeno.

Možda bude on, a možda i sledeće «spadalo» bude «troglavi» ministar koji lovi nepostojeće mušice u TV prenosu. Da, pogodili ste, to je vatreni govornik i dolivač vatre na medjususedske odnose, ministar Vulin. Postao je standardni nacional-motivacioni govornik.

Da sam kladioničar, da stavim 1 na čupavog i nervoznog ministra kulture ili na ministraku Zoranu, guvernerku Tabaković...? Izbor je veliki, mogućnosti razne, prostaka je mnogo. Za tili čas će nas osramotiti neko ko nas predstavlja i pokazuje.

Najsmušeniji su ipak predstavnici naše gore list kada se nadju u prostorima van granica naše «šume».

Od nasilnog ljubljenja, pojavljivanja u nindza odeći do tumačenja proročanstva. Zabraniti pojavljivanje bilo kome ko ne pohadja kurs običaja i kulture zemlje u koju se odlazi i dok se ne položi završni ispit.

Pojedini su u svojim ispadima postali bezazleni, čak smešni i željno očekivani da kažu nešto poput Žikine Dare iz «Ludih godina», koja kaže malo, ali glupo. Tipičan primer je poslanik Babić u Narodnoj skupštini. Uvek se slatko nasmejem njegovim izjavama i tumačenju dogadjaja i (ne)prilika, gde smeh kasnije prelazi u plač kada se setim da za ovog primerka narodne inteligencije, izdvajamo preko sto hiljada dinara.

Bahate i proste pojedince lokalne uprave niko više i ne pominje, ima ih puno, pa ih narod i ne konstatuje, već ih pušta da uživaju i dalje.

Slika je takva kada se iz sokaka uskoči u kožna sedišta i fotelje, a nos se i dalje čačka prstom, prave kuglice i gadjaju prolaznici.