Opet pretplata

Mi stariji, koji pamtimo i koji smo gledali televizijski program na samo dva kanala, znamo i znali smo da se radujemo i sitnici u vidu  dva crtana filma zaredom ili Supermenu za Novu godinu... Filmski maratoni i dva sata MTV su došli kasnije, kada su se već i video-rikorderi odomaćili u našim domovima.

Tadašnja Radio-televizija Beograd imala je istu programsku šemu godinama, a razlikovala se samo po danima. Odskakanje od šeme dešavalo se zbog praznične atmosfere za državni praznik ili Novu godinu. Servirane informacije ljudi su ''gutali'', a ko je hteo nešto više taj je čitao novine ili je išao u kafanu, pozorište... Bilo je posla i nešto novca, pogače preko toga retko ko je tražio.

Svet, društvo, ljudi, sve se promenilo. Nismo više zadovoljni samo sa slovima, tražimo zvuk, sliku, a pored svega toga želimo i komunikaciju, da pitamo, odgovaramo, da se slikamo i da slikamo. U tako zahtevnom tržištu, u kojem se obrće i zaradjuje veliki novac na ponudi i potražnji, naš RTS se nije snašao. Trebalo je da se menja, a jedina promena je bila na zameni table na ulazu i naslovne špice za reklame.

U vremenu kada su i starlete pronašle način da zaradjuju novac, ušuškan i uljuljkan u staroj slavi i običajima, RTS je čekao konfete, balone, golubove i novac...

Pripadne mi muka kada čujem ''papagajske'' odgovore na pravdanje kako je i zašto RTS ''javni servis''. Reč servis označava nekog koji pruža usluge, a neku posebnu uslugu ovaj naš ne nudi i ne daje.

Ako ''javni servis'' ima zadatak da prikazuje programe koji ni jedna druga privatna televizija neće, onda takav program napraviti i prezentovati narodu da bude zanimljiv i razumljiv, a ujedno da donese novac i zaradu.

Milion je primera kako se RTS vadi na taj ''nezahvalan'' zadatak, a sa druge strane prikazuju emisije i sadržaje koji su ''bajati'' tj. koje su nastali još u vreme RTB i ondašnje Jugoslavije ili su kupljeni od neke strane televizijske kuće. O reprizima repriza, ne treba trošiti reči, ima ih previše. Emisije se znaju napamet, pa se i one dobre i zanimljive izbegavaju.

Samopohvaljivanje je i za programsku šemu, koja je napravljena u interesu gradjana. Meni je šema ''skarabudžiena'' i loša i nije prilagođena ni jednoj strukturi stanovnika.

Ne razumem emisije, osim možda dnevno iformativnog karaktera, koje počinju posle 22:30 časa. Tada ''normalan'' svet spava, budni su samo pojedinci i u tom periodu može da se daje reprizni program, serija ili film.

Primer dobre emisije je serijal 'bradatog'' autora, koji je obilazio sela Srbije i ukazivao na seobe i migracije stanovništva i propadanje manjih mesta kao i same Srbije. Serijal je davao jaku poruku za hitno preduzimanje radnji da se seobe zaustave.

Loš primer emisija su one koje prikazuju geografiju Srbije. Skupi se nekakva ekipa koja za jednu epizodu ''preleti'' dve planine, tri brda i jednu ravnicu. Tu čovek ne može da sazna ništa, pa čak ni da zapamti kraj u kojem su bili.

Još jedan loš primer su emisije sa istorijskim karakterom. Emisije se snimaju uz pomoć starih fotografija i pripovedača koji nam čita priču u pozadini. Uglavnom postane dosadno posle par minuta.

Ne razumem emisije pred početak prenosa fudbalske ili druge utakmice, koje traju po 30 minuta, gde su u studiju prisutni novinar i sportski ''stručnjaci'', koji komentarišu na sva usta, a sve to u udarnom terminu, na RTS 1.

Nervira me rečenica koja se najčešće govori u informativnim emisijama :''...ako želite da saznate više...posetite naš sajt...''. Ne, ne želim ili ne mogu da posetim Vaš sajt, zato trenutno i gledam televiziju. Kakv je to servis koji nas šalje da lutamo i tražimo?

Izvlačenje na troškove snimljenog materijala za svaku sekundu su stalni, dok se troškovi plaćanja  ''vidjenijim'' voditeljima sakrivaju. Zašto bi ga plaćali kao da je ''zvezda'', voditelj može da bude i anonimus koji prima platu kao i ostatak naroda koji ga gleda.

Verujem da emisije koje bi snimile amaterske grupe ili autori iz raznih sfera bile bolje od istih uradjenih od strane RTS. Svakom će biti ponos i nagrada da njegov rad i trud bude vidjen u celoj zemlji.

Osim televizije, RTS nema nikakav drugi način komunikacije sa gledaocima, mada postoje novonastali uredjaji, operativni sistemi i mreže koji to mogu da podrže. Možda je mogao da bude kablovski operater broj 1 ili možda da putem digitalnih kanala prenosi mnogo više informacija, kulture, znanja i zabave. Preko internet kanala bi mogao da naplaćuje svoju gledanost ili preuzimanje. Možda je zakonom trebalo regulisati da se naplaćuje prikazan neprikladan sadržaj na ostalim televizijama i tako obezbedi deo novčanih sredstava. Sve može, ali najlakše je ovako, narode daj pare!

Servira nam se lažna gledanost i daju primeri drugih zemalja, njihova naplata i finasiranje, a ne pominje stanje naroda. Svi bi jaram na vrat i udri marvu dok ne plati.

Pretplata je ranije namerno ukinuta, pre digitalizacije, da ne bi RTS imao obavezu finasiranja STB (Set top boks) uredjaja za uredne platiše, koji su opet izigrani za svoje poštenje i još jednom dobili magareće uši.

I pre same pretplate, nije regulisan status korisnika kablovke televizije, da li će osim ugovorene cene operatoru, gradjanin morati da plaća i RTS-u? Znak pitanja je bez veze postavljen, odgovor znamo, platiće jednim i drugim.  

Narod nije zadovoljan programskom šemom i sadržajem. Kao nezadovoljan neće da plaća pretplatu, pa makar ona bila i 150,00 dinara. Svi znamo da će pretplata biti uvećana za iznos poštarine i za onaj sitan kusur koji će se ''muvati'' po džepovima dok ne ispadne iz njih.

Novac može da se zaradi na razne načine, to ljudi u medijima znaju bolje od mene  ne znam zašto je onda sve spalo na jadan narod i njihovu pretplatu.

Netransparentan, netransformisan, nefunkcionalan RTS sa jedne strane i narod sa druge. Ko će pobediti? Ja znam, oni su rogatiji, oni će.