Sport

Navijamo i ponosimo se rezultatima naših sportista. Uzvikujemo Srbija, napred „orlovi“, napred „orlići“... napred, a ne zapitamo se kako je bilo nazad, kako doći do napred?

Početak sportske karijere nekog sportiste, u zavisnosti koji je sport u pitanju, kreće oko 10 ili 12 godine. To je uzrast osnovne škole. Kako da usmerimo dete da nam trenira baš sport koji mu leži?

Nekada su postojale sportrtske sekcije, na kojm su dolazila deca koja su pokazivala veća interesovanja i talenat za određeni sport.

Kroz školske sekcije, vršen je trening, birane su ekipe i takmičilo se na nivou škole, međuškolsko takmičenje, pa opštinska, međuopštinska .. i na kraju oni najbolji, uz preporuke školskih trenera dolazili su u klubove i tamo nastavljali svoje karijere.

Danas je sve u novcu, ko ima više njegovo dete i trenira, oni siromašniji se jure po parkovima i livadama.

Danas nema školskih sekcija, škole poseduju sportske hale, ali se one izdaju trenerima i klubovima koji pak organizuju svoje treninge za decu iz škole, ali za novac. Novac se skuplja u vidu članarine ili prodaje majica i dresova kluba, u vidu odlaska na kampove radi treninga i slično.

Napominjem da ti i takvi klubovi, često imaju podršku  u vidu novca od strane opština pa i sponzora. Samo postojanje klubova je jako isplativ posao. Za stotinjak dece u jednom klubu,članarina je od 1000 do 2000 dinara, pa ako još i opština dotira neka sredstva, Vi kao vlasnik ili nazovi trener, imate solidna primanja.

Da ne grešim dušu ima trenera kojima je sport na prvom mestu, ali ima i onih gde je to novac.

Treningu prisustvuju svi i zainteresovani i nezainteresovani i talenti i antitalenti. Da bi imao nekakve rezultate, sportista treba da redovno trenira, odlazi na pripreme, ima takmičenja...

Za sve te aktivnosti treba Vam novac i to ne mali.

Ako se trenira, recimo fudbal, potrebna je oprema, dres, kopačke, patike, trenerka, pa još i trenerka i majica sa slikom i grbom kluba, balon sala zimi, kampovi na moru ili planini, prevoz na takmičenje, pasoš... Mnogo.

Za sve druge sportove je situacija slična, manje više troškovi su tu.

I kad Vam nahvale dete da ima talenat, da je dobro i vredno, tada maštate da zaigra za neki poznati klub. Sada će troškovi da porastu  još i više, neko će Vam tražitii novac da bi se to i ostvarilo. Kako to reći detetu koje već par godina vredno trenira i odriče se svega.

I na kraju dolazi do prestanka karijere u vreme kada je organizam pun snage, a snaga mora da se „utroši“. I troši se, na drugu stranu od onoga što je sport i rekreacija.

A ovi što uspeju...njima se posle nađu svi živi da čestitaju i da  se slikaju, sa reečima, mi smo verovali, mi smo znali, mi smo se založili, ...prazne priče budalaša.