Pijan & plot

U narodu postoji izreka „uhvatio se k'o pijan plota“, a ona mi je sve više oslikavana u našem društvu, ponašanju i naroda i države.

Kada sa prosečnim primanjima, običan građanin dodje da zatraži neku socijalnu pomoć, na svakom ćošku će mu reći, pa Vas to ne sleduje, Vi ste iznad proseka za Republiku. A kada dođe lice koje kod privatnika dobija platu 20.000 na račun i 50.000 „na ruke“, bez problema će dobiti sve socijalne pomoći u ovoj državi.

Vaučer za letovanje, hm da smešno je, ali idite da ga dobijete, da li Vas sleduje, da li ste socijalna kategorija? Neko će da dobije i to, a Vi tj.mi ništa.

Stanovi za izbeglice, dobili su i dobijaju, verujem lica kojima treba, ali verujem i da dobijaju lica koja mogu celu zgradu da kupe. Kada ispred zgrade „za izbeglice“ neko parkira tj. više njih, automobile od 10.000 evra pa na više, kako to može da bude socijalna kategorija stanovništva.

O izbeglicama se priča već dvadeset godina i neki ljudi još nisu rešeni, a neki su rešavani i po dva puta.

Šta je sa licima koja su ostala bez igde ičega zbog gubitka posla ili iz nekog drugog razloga u zadnjih dvadeset godina? Kada će njihova sudbina biti rešena? Da li i oni mogu biti u statusu izbeglice? Zašto oni nisu „socijala“?

Zašto ne postoje službe koje bi išle od stana do kuće i gledale imovinsko stanje lica i tako određivale status i socijalni i izbeglički.

U ekonomiji, da li zbog slikanja ili stvarno tu ima potencijala, favorizuju se neke firme već dvadesetak godina. Recimo FAP, koji ne pravi kamione od ko zna kada,  Zastava, sada Fijat, koji i posle tolikog vremena nije domaći automobil. Kako ko dodje i prođe svi rade isto i sa istima. Prave se isti putevi, prave se iste zgrade, kopaju se isti tuneli. Prekinimo sa tim, za sekundu, napravite plan šta valja, a šta ne. Krenimo iz početka tamo gde je to potrebno.

Iste reči, isti govori, pa u krug. Zbog tog kruga nikako da stignem na početak kolone. Rešio sam da čekam na sredini, pa da uz pomoć 3,14 uhvatim početak.