Mesecina

Sedeći na mesečini, čoveku naviru emocije, dolaze sećanja prošlih dana, dolaze na um razmišljanja budućnosti koja je sadašnjost.
Veliki planovi su srušeni zbog malih zalogaja, malog apetita mene samog. Nisam bio dovoljno bezobrazan da uspem, nisam zajebao nikoga, bio sam previše dobar, a možda i glup. Šanse su se možda i redjale, možda su i prolazile, ko to zna?
Gledam u Mesec, okrugao i vidljiv u celoj svojoj veličini, pokušavam da sagledam veličinu Svemira, da sagledam koliko sam mali u tom svetu. Ne uspevam, ne ne mogu ni da zamislim. Palim cigaretu, pije mi se kafa, imam želju da imam društvo, da mi je porodica pored mene, da je možda i miris roštilja prisutan, neko hladno pivo...
Daleko od kuce, brinem se, imaju li deca za sladoled, imaju li za užinu...pada mi razmišljanje o roštilju i pivu, zadovoljiću se vodom i mirisom dima cigarete. Eh, sitni živote!
Boljitak, prosperitet, šta je to? Zaboravljeno!
Ne znam šta je novo, ne znam ni šta se dešava, ja sam van svih tokova, biću još malo sam, valjda cu kasnije da uspem da zaspim. Laku noć svima i pozdrav iz Nedodjije,
Vaš @sasatenkista