Letnje osvezenje

Leto je počelo...

Prošlo je duže vreme kako nisam ništa napisao na svom blogu. Razloga ima dosta. Bilo bi dobro da je razlog što sam postao „Srba Bogati“ pa ne moram da Vam pričam priče iz siromašnog sveta, već jednostavno borba sa samim sobom i borba sa životom mi nije dala da pišem i da se javljam ovako.

U međuvremenu dosta stvari sam doživeo i video da bih i roman mogao da napišem, ali eto neću to raditi, za sada, možda to bude nekom drugom prilikom.

Dovoljno je da izadjete iz svoje kuće ili stana, ali da ne živite u nekom bogatom kraju, prošetate se i vidite svu bedu i propast naše otadžbine.

Pita me jedan poznanik u prevozu, da li sam video da se lubenice prodaju po pola. Odgovorim mu da je to praksa već par godina i da sam to video već, da je to na svakom ćošku...pa narod nema para. Čovek se čudio kako i zašto, njemu je glupo da traži pola lubenice. Glupo ili ne tek tako je. Sve što može kupuje se na pola ili četvrtinu, pa i na komad ili dva. Kada dodje leto, lubenice, sladoled, pivo, „kisela“ voda ili sok domaće proizvodnje, bili su neprimetni u budžetu jedne porodice. Sada se presabiramo i za jednu „kiselu“ vodu. Jedanput je moj ujak rekao da je pivo „sindikalno“ piće, a meni se sada čini da je direktorsko, skuplje nego vino. Smešno, glupo ili nešto treće ili ne, ali tako je.

Da vidim, koliko bi jedna četvoročlana porodica morala da izdvoji za letnje osveženje.

1.      Lubenica, 1 dnevno od 5 kg x 20,00 = 100,00 din.

2.      Sladoled, 2 dnevno, samo za decu, x 60,00 = 120,00 din.

3.      „Kisela“ voda, 1,5l ili 2l oko 35,00 din.

4.      Sok gazirani, domaće, privatne proizvodnje, 2l oko 70,00 din.

5.      Pivo, 2 flaše po 0,5 l x 55,00 din = 110,00 din.

Ukupno za dnevno osveženje = 435,00 din. I mesečno osveženje 13.050,00 dinara, što je ukupno 37% mesečnih primanja prosečne porodice u Srbiji. Da se smrzneš i bez leda.

Zato i ne čudi prodaja lubenice na pola, na kriške...

O letnjem osveženju, odlazak na bazen, jezero ili more, porodici treba ozbiljan novac, gde u većini slučajeva treba i novčano zaduženje, pa ne čudi da se za letovanje uzimaju i krediti kod banaka.

Na kraju, ko nema klimu, nema ozbiljan novac za neko kupanje ili nema novca za kupovinu predhodno pomenutih namirnica, ostaje mu, kao i meni, da stojimo na promaji i da se tako hladimo. Da „dahćemo“ kao ćurke na vrućini ili da isplazimo jezik kao psi. Ne treba da se čudimo kada od tolikog stajanja na promaji, pojedincima se otkači „žica“  ili od tolikog izvučenog jezika ne počnemo da balavimo.  Zašto nas pravite da budemo ludi i besni kada to ne mora da bude. Zašto? Pitanje postavljam onima , ma znaju oni koji su, a leto traje još uvek...