Prolece

Vreme prolazi i leti, dok se čovek okrene, prođe pola godine. Pola po pola, godina po godina, prođe ceo život, prođe, a ne ostavi trag...
Trideseti dan proleća polako teče, Sunca je sve više. Zimsku jaknu više ne nosim. Zelena boja oko mene počinje da bude vidljiva. Letećih buba je sve više, neke me i udaraju u glavu. Čekam moje laste da dolete. Vazduh je sve topliji, kafu sada pijem na terasi. Sve je počelo da se zagreva i buja, sve se sprema za leto. Prirodu niko ne može da zaustavi.
Dok gledam kroz prozor sve je idealno, ali čim se pogled zamrzne, setim se gde sam, ko sam i šta sam.
Boljeg života nema, čak ni na RTS-u. Obaveze (ne)plaćanja mi se ponovo gomilaju i počinju da budu zabrinjavajući. Grejanje, struja, voda, telefon...računi, sve je to pred očima kao zavesa koju samo ja vidim. Dečje rate za eskurzije, za knjige, za dres, za patike... Dugovi banci, dugovi prijateljima...Da li je i meni stiglo proleće, ili je kod mene i dalje zima? Umesto da se radujem, smejem, veselim...ćutim i gledam u daljinu, nasmejem se ponekad, kao dokaz da ja to znam. Obrve su mi spuštene preko očiju, a čelo smrknuto, razmišljam da pustim bradu, da se sakrijem od dugova i problema.
Na ulici sve više vidim ljude koji liče na mene, kao da smo blizanci. Pogledi, obrve, čelo...sve je isto. Neki već imaju i brade, neki su i neuredni, oni su verovatno u još gorem stanju od mene. Koliko nas ''blizanaca'' ima danas, koliko će nas biti sutra? Neko će znati prekosutra, ko preživi. Ne želim da ovo bude jadikovanje nesposobnosti i nerada, želim samo da uživam u proleću, ali mi to nije dozvoljeno.
Dame i gospoda, učenjaci, čarobnjaci, veliki mislioci, pametnjakovići, koji nam kroje i prekrajaju kapu u zadnjih dvadeset godina, uspeli su da od kape sašiju bušan šešir od slame. A taj šešir dižu u nebesa, hvale se kako su obukli narod, kako ga štite od kiše, Sunca, vetra.
To govore iz naše-svojih ''besnih'' i sjajnih automobila, vila i vikendica, a slinci im vire iz nosa, brišu ga rukavom od skupog odela.
Da li mi primećujemo promenu dana i noći, nedelje i meseca, godišnjeg doba? Svo vreme života nam curi, a mi zagledani u daljinu to i ne vidimo.
Čekam laste, hoću da mi donesu proleće, da me obraduju, ako može...