Bankrot

Reč koja kaže da nemam novaca, reč koja mi ne uliva nadu, reč koja se dešava…

Narodna banka Srbije (NBS) priprema strategiju za rešavanje problematičnih kredita, kojom će biti ponuđeno rešenje za proglašenje ličnog bankrota građana, a rok za njeno donošenje je 30. jun 2015. godine. Dužnicima koji nisu u stanju da ispunjavaju svoje obaveze prema bankama, poreskoj upravi, javnim preduzećima i ostalim poveriocima, mogla bi biti pružena mogućnost da proglase lični bankrot i biće im dodeljen lični stečajni upravnik...

Preko noći, prividno, primanja su mi umanjena i obezvređena, dinar je pao, dok sam se umio sve je poskupelo i novac je leteo iz novčanika. Koliko god se trudio da ga zaustavim, ne vredi, nisam uspeo, ima jača krila od mene.

Šta sada ima da ja nekom pričam da sam bankrot, da sam pod stečajem, kako to može običan građanin da kaže za sebe? Moći će, uvešće nam država i tu mogućnost. Zapošljeno lice iz «agencije» će objaviti bankrot Vas ili mene, doci ce, popisati imovinu, pokretnu ili nepokretnu, rasprodaće mešetarima sve vredno, namiriće dugove za druge i naplatiće proviziju za sebe. Tu su nova radna mesta za mlade partijske kadrove, za mlade aždaje kojima narod neće moći ništa. I na kraju postaćemo kmetovi bez poseda, kmetovi kojima će biti naloženo da se selimo iz kuće ili stana, kmetovi bez imena i prezimena, samo broj. Naravno, polovina naroda i ne vidi šta se dogadja i šta se sprema, sve dok se to njima i ne desi. Od druge polovine, nova polovina ima novca da ih ovo i ne zanima, ili misli da ga ima...ostaje četvrtina nas koje zanima ova nemaština, ali smo nemoćni da promenimo bilo kakvu nepravdu ili da zaustavimo bilo kakvu pljačku.

Pojedinim ljudima je bitno da mu hleb ne poskupi, a ne vidi da se vekna smanjila, još se govori «daj mi kilo 'leba», a hleb je 500 grama i manje i sve dok traje reklama «čarobnjaka», a traje već 20-tak godina, da je hleb namirnica pokazatelj svega i svačega u Srbiji, to će tako i biti.