Dan posle sutra

(Kako je propao izbor)

Nismo uređena država, ne prepoznajemo nerad i javašluk, lopove i bezakonje.
Toliko godina izgradnje sistema, toliko učenih ljudi, toliko prolivene krvi i znoja i na kraju smo na početku.

Narod

Takav je kakav je, drugog nemamo. Ostao je sam da se organizuje, sam da se povija kako vetar duva. Teško mu to ide, može se reći i bezuspešno. Stvari se menjaju sporo, propuštaju se retke šanse za promenama. Malo je onih ljudi koji ga vode, a mnogo je onih koji ga koriste.
Uporno se narod uči čitanju knjiga, preskačući učenju slova i sricanju reči.
Godine terora, strane ili domaće vlasti, usadio je u narodu gen da se boji, ćuti i povlači ipred svake sile koja vrisne na njega. (nešto o tome u postu ''Demokratija'')
Ta narodna osobina se eliminiše jedino kada proradi inat, jedino tada narodu proključa krv i postaje jedno složno biće, ali taj inat se teško pokreće, mnogo vode proteče Savom i Dunavom dok se ne aktivira.
Toliko ''majstora'', a niko da izradi pravu sviralu i povede ovo ''stado'' na pravi put.
Gažen, ponižavan, nazivan pogrdnim imenima, tučen kada je bio gladan i sve to nije dosta.
Gde je granica strpljenju, gde je ta mera kada će inat i sloga da prorade?

Opozicija

Nekada pozicija, opozicija, preletači, utrerivači, sve su to profili zanimanja političara. Zastupali teze, pričali bajke, a od rada i rezultata, bilo koga od njih nije bilo ništa. Zar je moguće da je tim ljudima toliko sladak taj politički novac, da bi prodali sve i svašta da bi oni mogli da žive i uživaju.
Ne prolaze te vođe sa skupim satovima, automobilima, kupljenim njivama i fabrikama kod siromašnog naroda.  Nađite bolje ljude, bez mrlje, obrazovane, patriote, spremne da rade za korist svih nas.
Uljuljkani u nekakve birtijske rejtinge, padnu na prvim izborima u svom sokaku od komšiluka.
Prilike se lagano ispuštaju, kao da se radi o novim sutrašnjim, a ne o novim tek za par godina. Raskol i nejedinstvo istih ciljeva, a različitih ljudi i ideja. Garniture ''vođa'' i ''lidera'' su odavno zrele za ''penziju'' i neki drugi posao.
Bez penzije na račun naroda molim, niste zaslužili da budete naš svet.

Brojno stanje.

Nikome ne odgovara menjanje izbornih zakona i brojnog stanja izbornih spiskova. Poziciji zbog sadašnjih manipulacija, opoziciji zbog sutrašnjih.
Naroda je sve manje, odlaze u Beli svet za stalno ili privremeno, oni nisu tu. Ali su ipak u spiskovima i za većinu se zna da ne glasaju, tj. ima ko će da zaokruži umesto njih.
Pitanje je i brojno stanje ''živo-neživih'' ljudi koje niko neće da ažurira. Sumnjivom brojnom stanju treba dodati i narod sa Kosova i Metohije, a za kontrolu je i da se provere spiskovi sa ljudima koji su u migraciji, gde me ne bi čudilo da su i oni upisani u spiskove.

Zakon

Iako se juče radilo o predsedničkim izborima, meni je bitno da pomenem i one poslaničke.
Ko je glasao bar jednom, video je na glasačkom listiću da je izbor za zaokruživanje stranka, a ne čovek.
Samo boja, stranka, ništa ljudi koje znaš, koje sretneš povremeno, kojima znaš porodicu, poreklo...
I posle glasanja, nema kajanja, pobede jedni, postave svoje ljude i... i onda ništa, u Skupštini sede neki ''zaslužni pitomci'', uglavnom iz Beograda i okoline, a ti lupaj te silen blokove na svojim kolima u toj tvojoj uličici u Leskovcu...
Poslanik mora da bude iz regiona, mora da ga izabere narod, i da ga smeni ako ne radi dobro.
Ko ima bolji kadar, ta partija će imati većinu.
Kaljate taj Dom sa svakakvim osobama, a on nije samo Vaš.

Kontrola

Ne postoji kontrola rada vlasti, sve što se uradi njima je super i to se veliča na sva usta i zvona. Ne postoje državni planovi, tajni i javni koje će da slepo prate svi koji su na vlasti. Postoji samo muvanje i lov u mutnom, lična korist i svoj džep.
Sve se to prikriva i prezentuje narodu kao nešto kapitalno, a narod kliče i klima glavom ispred šarenih slika na ekranu.
Mišljenja svojom glavom, napisana perom i odštampana mastilom više nema. Ima samo klim glavom i pišem šta mi kažeš.
Narod bi trebao, kada nema ko drugi, da smeni svaku vlast koja na svakih sto dana ne uradi zacrtano. Pa neka padaju vlade, neka bude izbora svakih 150 dana, valjda bi se neko naučio pameti, valjda bi se pronašli čestiti i pošteni ljudi.

Pozicija

Vlast koja kroji kapu kako ona hoće, bez kontrole i blama za svaku svoju radnju i postupak koji uradi.
Vlast koja je skupila sav šiš i goliš oko sebe, da nas neuke i nepismene vode još gori od nas samih.
Vlast koja uzima šta hoće, bez zakona i pitanja i daje sebi i svojima bez opravdanja.
Zahvaljujući svemu ranije napisanom, postali su i opstali pozicija sa 25% podrške stanovnika

Na političkoj sceni Srbije imamo ljude koji su vekovima tu, farbaju se i upadaju u koalicije i grupacije, samo radi svoje koristi. Dojadili su Bogu i narodu, a pogotovo narodu.

U sistemu u kojem nema kontrole vlasti, sa nezainteresovanim narodom za promene, zamrle opozicije, svaka vlast bi se ponašala ovako kako se ponaša ova današnja. Zato nije nikakvo čudo što se svi ponašaju i opstaju po par godina bez vidljivih rezultata rada, sa vidljivim nemarom, samovoljom i besnim ponašanjem. A naroda je sve manje i manje!

Možda je ovaj tekst i utopijski, možda i nije, ne savetujem nikoga, samo glasno razmišljam, valjda ce se naci neki uceniji ljudi nekada i negde pa ce ovo naše stado da povedu u pravu buducnost.