Zakrpa

Često čujem razgovor ljudi koji govore, ma on je sam sebi skrojio sudbinu ili sam je kriv za svoj život. Dobro je krojaču kada ima materijala i ako je dobar majstor skrojiće dobro odelo, ali šta da radi dobar majstor ako nema materijala, od čega će on skrojiti svoje odelo? Mnogo komentara i mnogo ogovaranja ljudskih sudbina, a da se ne udostojimo da saslušamo i pogledamo čoveka. Tudji život se gleda kroz svoj i svoju situaciju. Verujem da smo toliko mali da grane života ne možemo ni da menjamo, možda samo grančice. Bezazlena ogovaranja, uz  kafu, uvek su i bila i biće, ali šta da radimo kada nam se donose velike odluke, zakoni, na osnovu iskustva neke male povlašćene grupe ljudi. Da li se to u Srbiji igra uživo film «Kako se kalio čelik Gornjeg Jaukovca»? Da li će drug Radoje otvoriti rudnik sa ugljem ili će nas pohapsiti Budjoni?

Tapšemo na svaku lepu vest koju skroje novinari o novim radnim mestima, uspehu nekog privatnika ili poljoprivrednika i mislimo, da to je to, krenulo nas je, evo kako su ovi ljudi uspeli. Pozadina svega se ne vidi, privatniku je tata ostavio firmu, poljoprivredniku deda ostavio zemlju i mašine, a radna mesta se broje na prstima leve ruke i to u Surčinu.

Život u Srbiji, kod običnih ,,malih,, ljudi, sve više liči na šivenje zakrpa na starom odelu, a da nema više ni zakrpa. Gledam život običnog čoveka koji je vaspitavan da bude dobar djak, dobar patriota, koji je školovan i uvek dobar. Srećan je ako ima bilo kakav posao kojeg obavlja od jutra do mraka, koji nema vremena ni da vaspitava porodicu i koji ne zna kako da prenese sve one dobre i stečene vrline. Da već nije izigran i on i dosta generacija pre njega pa da se strpi i da postupi kao pravi patriota, ali ne, zna se da je sve lagarija i da se izlaz iz mraka ne vidi.

Postoje ljudi koji su za vreme bombardovanja SRJ i ratnog stanja, odbili da se nađu kao branioci naše otadžnine. Vreme je prošlo, znam neke kojima je vraćen posao u državnoj službi, znam te iste koji su i odštetu dobili za nestručno dat im otkaz. Da li to znači da sam opet postao budala, po ko zna koji put? Da to znači, priznaću to. Ne usuđujem se da javno pljunem na sve takve i slične ljude, nego i dalje dišemo isti vazduh. Možda i zato ne možemo da kreiramo svoju sudbinu, misleći da nam je materijal fin, a ispalo je da ćemo uvek imati grubo sukno koje treba obraditi pre šivenja.

Svaki moj predak kojeg pamtim ili znam za njega se mučio i nikada nije bilo lako, svi su se borili da potomcima ostave lakši život. Možda su ga i ostavili, ali nisu marili za kukolj koji se namnožio, nisu ga dovoljno trebili. Tih parazita se namnožilo, ima ih svske vrste, napadaju svakoga i sve, sada su jaki, treba mnogo snage da se otrebimo od njih.

"Ne filozofiraj nego dela, zasuči rukave", rekli bi stari ljudi. Nekad mora i da se sedne i razmisli, gde se greši. Parazitima i odgovara kada žrtva samo radi i doprinosi, tada nema vremena za osvrt i pogled van amova i jarma.
twitter @sasatenkista